Obaveštajne službe 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Fakultet za bezbednost

UVOD
„Vi se možda ne zanimate za rat, ali se rat itekako zanima za Vas“- TROCKI
Veći deo čovečanstva u međusobnoj komunikaciji kada želi da poredi određeni period vremena u različitim okolnostima, uglavnom koristi rečenicu „Od kraja I (II) svetskog rata“ ili „Ovaj rat je strašniji od prethodnog rata u Zalivu“. Da, ratovi se koriste kao reperne tačke u istoriji umesto naučnih otkrića kao što je recimo pronalazak električne energije ili osvajanje kosmosa.
Tako je izgleda i danas, kada se za najznačajniji događaj na početku novog milenijuma uzima stravičan teroristički napad 11.09.2001.godine u Njujorku, dok je najveći deo čovečanstva u stalnoj neizvesnosti i nesigurnosti od mogućih novih akcija. Da li su teroristi postigli svoj cilj! Jedan svakako jesu a to je narastajući strah kod većeg dela stanovnika planete.
Kroz celokupnu istoriju civilizacije, jedan ljudski kolektivitet želeo ja da ovlada nad drugim, da mu preotme neohodne životne resurse ili nametne stavove radi sopstvenog napretka a uz to i da zadrži izvesnu vlast nad istima. U realizaciji tog cilja korišćene su mnogobrojni načini a uglavnom ratovi kao nasloženiji oblik primene sile. U tu svrhu organizovan je čitav niz potrebnih institucija za primenu sile kao što su vojska, policija itd.. Jači su po prirodi stvari pobeđivali ali su katkada i slabiji mogli da se odbrane i osujete neprijatelja. Međutim, u osnovi ovog nasilja je čovekova osobina da imaju moć odnosno vlast nad drugim čovekom odnosno jednog kolektiviteta nad drugim.
Naučno-tehnološkim i društvenim razvojem pored ratova, javljaju se i drugi načini za ovladavanjem drugim kolektivitetom kao što su psihološko-propagandni (medijski) rat, ekonomski pritisci (rat), politički pritisci(rat) itd. U poslednjih nekoliko decenija evidentirani su pokušaji da se postigne takav cilj i terorizmom.
Generalno u većini država i saveza, obaveštajne službe, terorizam i organizovani kriminal predstavljaju najveću pretnju po sopstvenu bezbednost, ne samo kao najteža krivična dela već i po efektima njihovih delatnosti. U današnje vreme gotovo da ne postoji jasna granica gde recimo završava organizovani kriminal a počinje terorizam, odnosno da nisu pod određenim uticajima neke od obaveštajnih službi.
Nakon kraćeg osvrta na teorijska određenja i karakteristike terorizma i obaveštajnih službi težište rada usmereno je na međusobne odnose između ova dva najznačajnija bezbednosna fenomena te je stoga i sama struktura rada podeljena u tri celine:
1.-terorizam
2.-obaveštajne službe
3.-međusobni odnosi terorizma i obaveštajnih službi
Pored ostalih faktora i bezbednost naše zemlje u najvećoj meri ugrožena je kroz delatnost obaveštajnih službi i terorizmom te se izučavanju ova dva bezbednosna fenomena treba posvetiti puna pažnja. Terorizam i obaveštajne službe imaju i imaće veliki značaj za sve kojima je oblast bezbednosti na bilo koji način označena kao delokrug rada.
1.TERORIZAM
Pojam i karakteristike terorizma
Terorizam kao složen oblik nasilja sve više pobuđuje veliko interesovanje kako šire javnosti tako i stručnih radnika iz različitih oblasti nauke. Iako predstavlja globalnu pretnju čovečanstvu, ne postoje jedinstveni stavovi u pogledu definisanja samog pojma.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]